Dijabetes nastaje kao posledica nemogućnosti pankreasnih beta ćelija da u dovoljnoj meri izluče isnulin a okidač za nastanak bolesti je enetska predispozicija. Podložne su joj osobe različitog podneblja i životnog doba, naročito one izložene stresu, jednom od čestih uzročnika. Kod već obolelih ili kod osoba sa izraženom sklonošću ka ovoj bolesti i te kako je važan izbor namirnica i dinamika kojom ih unose u organizam. Nažalost taj izbor češće od naše volje diktira naš novčanik. Zbog toga je na trpezama uglavnom hrana puna skroba i aditiva, jeftina, hormonski tretirana dok je ona najzdravija, organski gajena hrana, dovstupna malom broju ljudi dubljeg džepa.
Dijabetičari, zbog variranja nivoa šećera u krvi, imaju potrebu da stalno nešto grickaju. Psihosomatski gledano, osobe ovog profila su preosetljive, napete, lako planu, osećaju se prazno, te stoga često posežu za hranom. Tako ''daju zadatak'' pankreasu da radi punom parom što, naravno, pogoršava tok blesti.
Iz već rečenog sledi da je ishrana izuetno važna i kao prevencija i kao dopuna u terapiji. Prilikom kreiranja jelovnika posmatra se konstitucija osobe, njena krva grupa, eventualno prisustvo alergija na pojedine namirnice. Pošto je kod dijabetičara uglavnom otežano varenje skroba, u izboru namirnica za doručak treba da budu zastupljjene, prirodne, ukoliko je mogućno organski gajene žitarice.
Uzimajući u obzir izreku koja kaže ''vodu žvaći, a hranu pij'', svu hranu trebalo bi žvakati dok se u potpunosti ne pretvori u penu.
Obroke treba uzimati na 3 sata, a između obroka zaboraviti na bilo kakve grickalice. Poslednji dnevni obrok uzima se 3 sata pre spavanja.
Zbog variranja nivoa šećera, dijabetičari su napeti, preosetljivi, često i lako posežu za hranom čime dodatno opterećuju pankreas a pogoršavaju bolesti.
Voda treba da je najboljeg kvaliteta, negazirana, izvorska. Dnevno bi trebalo da se popije oko 12dl (oko šest čaša) i to između obroka. Najbolje je ako se prva čaša popije odmah nakon ustajanja kako bi se stimulisalo ''čišćenje'' organizma.
Dijabetičari, zbog variranja nivoa šećera u krvi, imaju potrebu da stalno nešto grickaju. Psihosomatski gledano, osobe ovog profila su preosetljive, napete, lako planu, osećaju se prazno, te stoga često posežu za hranom. Tako ''daju zadatak'' pankreasu da radi punom parom što, naravno, pogoršava tok blesti.
Iz već rečenog sledi da je ishrana izuetno važna i kao prevencija i kao dopuna u terapiji. Prilikom kreiranja jelovnika posmatra se konstitucija osobe, njena krva grupa, eventualno prisustvo alergija na pojedine namirnice. Pošto je kod dijabetičara uglavnom otežano varenje skroba, u izboru namirnica za doručak treba da budu zastupljjene, prirodne, ukoliko je mogućno organski gajene žitarice.
Uzimajući u obzir izreku koja kaže ''vodu žvaći, a hranu pij'', svu hranu trebalo bi žvakati dok se u potpunosti ne pretvori u penu.
Obroke treba uzimati na 3 sata, a između obroka zaboraviti na bilo kakve grickalice. Poslednji dnevni obrok uzima se 3 sata pre spavanja.
Zbog variranja nivoa šećera, dijabetičari su napeti, preosetljivi, često i lako posežu za hranom čime dodatno opterećuju pankreas a pogoršavaju bolesti.
Voda treba da je najboljeg kvaliteta, negazirana, izvorska. Dnevno bi trebalo da se popije oko 12dl (oko šest čaša) i to između obroka. Najbolje je ako se prva čaša popije odmah nakon ustajanja kako bi se stimulisalo ''čišćenje'' organizma.
